Viaggio in Dalmazia

Abstract

REC PREDGOVORA I U razvitku istorije čovečanstva, uvek se je kod Ijudi pojedinaca ispoljavaia želja za putovanjima, za upoznavanjem zemalja i njihovih regija van svoga zavičaja i van svoje otadžbine.Такѵе želje i radoznalosti koje vode ka upoznavanju čoveka i prirode u drugim, ne sasvim dalekim ili vrlo udaljenim, krajevima sveta -često se pretvaraju и strast, i često takvim Ijudima, vecito zeljnim novih saznanja, putovanja predstavljaju jedan od giavnih ciljeva и životu.Ukoliko su se, gde i kad, razvijale civilizacije i viši stepeni kulturę, utoliko je takvih Ijudiputnika bivalo sve vise.Na taj način su se prelazila mora i okeani, otkrivale daleke zemljc i kontinenti.U različitim političkim prilikama putopisna otkriéa su za otkrivene zemlje cesto bila katastrofalna, jer su civilizovane zemlje tim putem razvijale politicku i materijalnu gramzivost.U prilikama osamnaestog veka intelektualna želja za medjusobnim upoznavanjem kultura i kulturnih tekovina unutar samog evropskog područja odvela je venecijanskog opata Fortisa i и nedaleke krajeve istocnih jadranskih obala i daljeg zaledja.U opéoj tadanjoj atmosferi tcžnjī za medjusobnim upoznavanjem naroda, za proučavanjem narodnih kultura, narodnih tradicija, -Fortisov prelaz preko Jadrana bio je momenat od neprocenjivog značaja za medjunarodno evropsko kontaktiranje, na raznlm planovima kulturnog zivota.U vremenu kada se je и vecoj meri nasluéivalo da, pored vekovima gradjenih i izgradjivanih pisanih kultura, postoje i velika umetnička bogatstva и nižim narodnim slojevima -и vidu usmenih predanja (tradicija), Fortisov kontakt sa ovim delom balkanske teritorije dosao je kao da je unapred planiran: da zadovolji učene radoznalosti velikih evropskih umova, medju kojima se vrhunski isticao veliki umni i umetnički stvaralac Johann Wolfgang Goethe.Fortis je po prirodi i vaspitanju bio predestiniran da uspostav-Ija prijateljstva sa Ijudima od kulturę i nauke (kakve je mogao naéi и licu Matije Saviéa, Klemensa Grubišica i Julija Bajamontija), isto tako: da lako dolazi и prisni duhovni kontakt sa običnim Ijudima koji su bili nosioci narodnih tradicija; uz to su ga privlačile prirodne lepote ovih posecivanih krajeva (nije čudo kad danas znamo koliko je priroda ovih regija atraktivna za Ijude iz raznih krajeva civilizovanog sveta).Hteo bih da kažem: radoznali, civilizovani putnik, Fortis je и svojoj prirodi i и svojoj civilizovanoj duhovnosti nosio j e d n и l j ud s k и l e p 0 t и duse, kojom je mogao zračiti prema sagovorniku na taj način: da bi mu Ijudi sličnom merom mogli poveriti lepote svoga duhovnog zivota. 1 и tim i takvim lepotama sagovornika (istraživača, na' Alberto Fortis -9783954790166 Downloaded from PubFactory at 01/10/2019 06:04:13AM via free access 000570Б2 jednoj, i istraživanog informatora, na drugoj strani) nastupio je jedan veoma s r e ć a n momenat: Fortis je imao pred sobom tekst narodne pcsme -Asanaginice (Hasanaglnice).I danas kad о ovim dogadjajima razmišljamo, može nam biti i još razumljivije: koliko je bas ova pesma mogia uzbuditi intelektualne krugove и tadašnjoj Evropi, a tome je pre svega mogao doprineti veliki Goethe svojim objavljivanjem pesme и nemačkom prevodu.Kad nas i danas misao prenese u tadanja evropska vrcmena, možemo sebi predočiti: koliko je s a m prijem Hasanaginice u evropskoj javnosti i za samoga Fortisa morao biti srećan doživljaj.Plemenita namera, srećno ostvarena, nagradjena je plemenitim priznanjem.A kasnija otkrića narodne usmene tradicije, u raznim oblicima umetnickih ostvarenja, u raznim narodima (i osobito na srpskohrvatskom jezickom podrucju), tek će u punoj meri pokazati koliko je baš tužna pcsma о Hasanaginici davala jaké impulse svima poduhvatima da se istražuju i od zaborava sačuvaju blaga usmene narodne tradicije.Kad u širim aspektima društvenog života pratimo istorijske (posebno kulturno-istorijske) dogadjaje od vremena o коте ovde govorimo do današnjih dana, nije teško zapaziti: koliko i aktivnost opata Fortisa sama po sebi znači za medjunarodno zbližavanje i, и saglasnosti s tim, primeticemo da sva velika umetnička dostignuca (i pojedinačna i kolektivno narodna) moraju biti usmerena ka medjusobnom zbližavanju i Ijudi i naroda.I nimalo nije slučajno što je Goethe za svoju veliku pcsničku delatnost vezao i srpskohrvatsku pesmu о Hasanaginici.Kad se, kao što su ih i ove naše generacije doživljavale, imaju na umu veliki porrosi и političkim sukobima naroda i država, onda kao ohrabrenje ostaje da se oslonimo na nauku i kulturu, kad su one i gde su one i prava nauka i prava kultura (drugim recima receno: kad nisu razorne, tako da zaustavljaju ili vraéaju jos unazad progres čovečanstva).A Aberto Fortis je bio (i danas može poslužiti primerom) jedan od vidjenih lučonoša (svetionika) koji upucuju na zbližavanje naroda jednih drugima, susednih prvo -pa onda dalje i udaljenijih.Posle dvesta godina od objavljivanja dela Viaggio in Dalmazia dell' abate Alberto Fortis, и ovoj jubilarnoj atmosferi potrebno je razmišljati о istorijskim zbivanjima i о sudbinama čoveka i čovečanstva, и čemu poučno može deiovati i potresna sudbina Hasanaginice.II U svom sumarnom pregledu literature napisane о Fortisu i o Hasanaginici doktor Rehder nam je mogao predočiti koliko je pesma o Hasanaginici bila predmet ozbiljnih proučavanja i interpretācijā -širom evropskih zemalja.Kao i и drugim slučajevima kad se proslavljaju godišnjice znamenitih kulturnih dogadjaja, i ovo su momenti da se Alberto Fortis -9783954790166 Downloaded from PubFactory at 01/10/2019 06:04:13AM via free access Treba poželeti da 200-godišnjica Fortisova objaljivanja pesme о Наsanaginicl posluži kao podsticaj za n o v period njena svestranijeg proučavanja.Та, nova -како ja mislim, proučavanja treba orijentisati и pravcu kulturnih odnosa na relaciji Istok -Zapad; njih treba uklopiti и širu tematiku studija posvecenih problemima srednjeg istoka i balkanskih narodnih kultura: danas vrlo aktuelna tema za zbornike naučnih radova, za kongrese i za simpozijume, U tom smislu mozemo biti mnogo zahvalni slavističkom kolēģiju и Mündienu (posebno dr Rehderu), odakle je potekao predlog za ovu zajedničku akciju oko izdavanja Fortisova dela.Da taj predlog prihvati bosanskohercegovacka Akadēmija nauka i umjetnostl, и zajednici i sa bosanskohercegovačklm Udruženjem folklorista, bilo je sasvim umesno.Pri tome deo zahvalnosti pripada i dvema izdavačkim kućama (Sagner i ‫״‬Veselin Maslesa") zatim -naučnim i kulturno-prosvetnim ustanovama pripada zahvalnost na ukazivanju materijalne potpore.

Cite this work

No public copy is stored for this record, so only the metadata is cited.

Stored only when both papers are in the corpus — 14 citations exist upstream.