Б(ИЈ)ЕЉИН(A) – ЗЕМЉА, КНЕШТВО, АРХИЂАКОНАТ, ДИСТРИКТ, НАХИЈА

Abstract

Бељин(а) се помиње у изворима од XIII до краја XV века као област, дистрикт или земља, често заједно са Мачвом, али и као архиђаконат Сремске бискупије. У српској историографији прихваћено је мишљење да се средњовековни град Бељин налазио на Сави код истоименог села између Шапца и Обреновца, и да је поменута област или жупа лежала у околини тог града. Међутим, један до сада непримећени угарски документ из 1464. године наводи да се тврђава Зворник налазила у „земљи Бељин“ (castrum Zwonnyk in terra Belyn). То, уз друге податке (1273. године угарски бан Усоре и Соли је уједно и кнез Бељина), упућује на закључак да Бељин (Белин) из средњовековних, махом угарских докумената заправо одговара каснијој османској нахији Бељина. Ова нахија се налазила на простору данашње Семберије, и по њој је касаба Четвртковиште, позната као трг још од краја XIV века, у другој половини XVI века добила свој данашњи назив Бијељина.

Cite this work

No public copy is stored for this record, so only the metadata is cited.

Stored only when both papers are in the corpus — 2 citations exist upstream.

Papers that cite the same references — the relational fallback while embeddings are still backfilling.