MUZEJ KAO „TREĆI PROSTOR”

Abstract

Aktuelna razmatranja o tome kako organizovati funkcionisanje muzeja u cilju efikasnijeg učenja stvaraju određeni pritisak na njih koji bi trebalo da dovede do transformacije učenja u muzeju. Naime, ono bi umesto transmisije informacija, trebalo da predstavlja rezultat socijalnih interakcija i aktivnog učešća u zajednici onih koji uče. „Treći prostor”, osim što se može posmatrati kao informalni prostor za učenje, predstavlja mesto nastanka novih obrazaca učenja i novih znanja integracijom iskustava stečenih u različitim situacijama, te mesto transformacije učešća u zajednicama prakse, gde raste potencijal za nastanak i razvoj novih znanja. Cilj ovog istraživanja ogleda se u sagledavanju muzeja kao „trećih prostora” koji posetiocima omogućuju da u međusobnoj saradnji uče jedni od drugih u informalnom kontekstu, i zajedničkim doprinosom stvaraju nove zajednice prakse i nova znanja, a ostvaruje se primenom metode teorijske analize i tehnike analize sadržaja. U skladu sa tim, u prvom delu rada su predstavljeni različiti pristupi konceptu „trećeg prostora”, dok je u drugom delu rada razjašnjeno na koji način je moguće sagledati muzej u okviru tog koncepta. Pedagoške implikacije ovog rada obuhvataju bolje razumevanje muzeja kao „trećeg prostora”, s obzirom na to da se takvim načinom posmatranja muzeja naglašava socijalni kontekst učenja, kao neophodan za konstrukciju novih znanja.

Cite this work

No public copy is stored for this record, so only the metadata is cited.

Stored only when both papers are in the corpus — 1 citations exist upstream.

Papers that cite the same references — the relational fallback while embeddings are still backfilling.